Основни принцип тестера отпорног напона

Испитивање отпорног напона се односи на испитивање способности отпорног напона различитих електричних уређаја, изолационих материјала и изолационих структура. Процес примене високог напона на изолациони материјал или изолациону структуру без уништавања перформанси изолационог материјала назива се испитивање отпорног напона. Уопштено говорећи, главна сврха теста отпорног напона је да провери способност изолације да издржи радни напон или пренапон, а затим да провери да ли перформансе изолације опреме производа испуњавају безбедносне стандарде.
Основни принцип теста отпорног напона: напон већи од нормалног радног напона се примењује на изолатор уређаја који се испитује, и траје одређено време. Ако је изолација између њих довољно добра, напон који се примењује на њега ће произвести само малу струју цурења. Ако струја цурења изолатора уређаја који се испитује остане унутар одређеног опсега у одређеном времену, може се утврдити да уређај који се тестира може безбедно да ради у нормалним условима рада. Приликом извођења теста отпорног напона, техничке спецификације тестираних производа су различите, а стандарди мерења су такође различити. За општу тестирану опрему, тест отпорног напона је мерење вредности струје цурења између жице под напоном и кућишта. Основно правило је: као стандардни напон теста користи се двоструки радни напон испитиваног објекта плус 1000В. Испитни напон неких производа може бити већи од ове наведене вредности. У складу са прописима ИЕЦ61010, испитни напон мора постепено порасти на потребну вредност тестног напона (као што је 5кВ, итд.) у року од 5с, и осигурати да се вредност тестног напона стабилно примењује на изолатор који се тестира најмање 5с . Упоређујући тренутну вредност са прагом струје цурења који је наведен у стандарду, може се проценити да ли перформансе изолације тестираног производа задовољавају стандард. Након теста, испитни напон се мора постепено смањивати на нулу унутар одређеног времена.